Divlja, gotovo netaknuta priroda, bogata raznim biljnim i životinjskim vrstama predstavlja sinonim za austrijska lovišta. Pored brojne populacije divokoze, kozoroga i velikog tetreba, visokoplaninske masive Alpa naseljava još jedna izuzetno atraktivna vrsta divljači – mrmot (lat. Marmota marmota). Jedan od naših retkih lovaca koji je u septembru ove godine imao prilike da učestvuje u lovu na mrmota je Marko Todorović iz Beograda. Domaćin i organizator trodnevnog lova bio je poznati lovac Dragan Gaga Mišić, koji živi i radi u Austriji. Lov je organizovan u Gornjoj Austriji, nedaleko od poznatog zimsko-turističkog centra Obertauern. Lovište karakteriše velika nadmorska visina od 2.300 metara, dok površina iznosi svega 370 hektara. Pored mrmota, u lovištu su prisutni veliki tetreb, tetreb ruževac, divokoza, srna i alpski jelen. Brojnost populacije mrmota u pomenutom lovištu iznosi oko 80 jedinki, a interesantan je podatak da je poslednja preduga zima, zajedno sa visokim snežnim pokrivačem, nedostatkom hrane i jednom većom lavinom snega, uništila jednu znatnu populaciju ove vrste divljači tokom zimskog sna. Upravo zato, Godišnji plan odstrela je redukovan i iznosi svega devet jedinki, radi očuvanja populacije. Koristeći karabin ’’Steyr Mannlicher’’ u kalibru 5,6x50R sa optikom ’’Swarovski’’ 6x42 i municijom ’’RWS’’ sa zrnom težine 3,24 grama, Todoroviću je pošlo za rukom da odstreli tri mrmota.

Tokom lova, mrmoti su bili aktivni samo po lepom i sunčanom vremenu i to u periodu od 08 do 12 časova, odnosno od 15 do 19 časova. Odstrel zrelih mužjaka je zahtevniji, s obzirom da su najčešće izdvojeni i kao takvi dosta oprezniji. Imao sam priliku da lovim pretragom terena, čekanjem i na taj način upoznam oba načina lova. Prilikom kretanja kroz lovište, podigli smo dva tetreba ruževca i na kratko uživali u njihovoj pesmi, što svakom lovcu koji je lovio ili boravio u prirodi gde obitavja ova vrsta divljači, govori o lepoti tog lovišta. Daljine za pucanje iznosile su od 80 do 150 metara,  tako da ovaj nesvakidašnji lovački doživaljaj predstvalja još jedno veliko iskustvo u mojoj lovačkoj karijeri – ističe Todorović.

Pejzaž iz lovišta

S obzirom da je ova vrsta malo poznata našim lovcima, važno je napomenuti da pripada porodici glodara i da je najčešće prisutna na nadmorskim visinama između 1.000 i 2.000 metara. Naseljava visokoplaninska lovišta, prošarana brojnim livadama i proplancima. Mrmot ima zdepasto telo, pokriveno gustom dlakom koja je na gornjem delu tamnija, dok je na donjem delu svetlijih tonova. Ima masivnu lobanju i kratke noge sa jakim kandžama, prilagođenim za kopanje tunela u zemlji. Živi u jami iz koje tokom dana izlazi, usled portage za hranom i radi sunčanja. Popot medveda, mrmot u periodu od oktobra do aprila prespava dugu i hladnu zimu. Predug zimski san i ekstremne zime karakteristične za to podneblje, mogu da prežive samo zdrave i dobro uhranjene jedinke, tako da su jul, avgust i septembar glavni meseci za obnovu i povećanje telesne mase pred nastupajuću zimu. Odrasli mužjaci dostižu telesnu težinu do 5 kg, dok su ženke nešto manje i lakše (3 – 3,5 kg).

Mrmot je izraziti biljojed, s obzirom da se hrani sočnim biljem, raznim vrstama planinskih trava i voćem, odnosno jagodama i bobičastim plodovima. Živi u porodičnoj zajednici koja broji i preko 12 članova. Ova vrsta ima odličnu reproduktivnu sposobnost, koja se ogleda u brzom dostizanju polne zrelosti i velikom broju mladunaca u leglu. Ženke dostižu polnu zrelost u drugoj, a mužjaci u trećoj godini života. Parenje se odvija krajem aprila i početkom maja, kada odrasli i ratoborni mužjaci privučeni ljubavnim zovom ženki (zvuk nalik mjaukanju domaće mačke) vode međusobne borbe, koje liče na rvanje i proterivanje iz jedne u drugu jamu. Bremenitost ženke traje od 32 do 34 dana, nakon čega na svet donosi nekoliko golih i slepih mladuncaca. Majka ih intenzivno doji šest nedelja, nakon čega pored redovnog obroka mleka dobijaju i sveže planinske trave.

Dragan Mišić i Marko Todorović sa stručnim pratiocem

Najveći prirodni neprijatelji su mu pernate grabljivice (orlovi), koji mrmota imaju u lancu ishrane, gde najčešće hvataju mlade, neiskusne i bolesne jedinke. Od dlakavih predatora, najveći prirodni neprijatelj mu je lisica. Takođe, veliku opasnost po ovu vrstu divljači predstavljaju i snežne lavine, koje su inače veoma česte na ovom području.

Na osnovu lovne evidencije i statistike, u Austriji se u toku jedne lovno-turističke sezone odstreli oko 7.000 jedinki. Najveća gustina populacije, a samim tim i najbolje destinacije za lov na ovu vrstu divljači su Kaprun u Tirolu i Obertauern u Salzburgu. U ovoj zemlji, mrmot uživa status lovostajem zaštićene vrste divljači, gde lovna sezona traje u periodu od 16. avgusta do 15. oktobra. U bogatoj lovno-turističkoj ponudi Austrije, mrmot zauzima posebno mesto, s obzirom da je zahvaljujući izuzetno specifičnom i cenjenom trofeju (dermoplastični preparat u životnoj formi), postao veoma tražen u poslednjih nekoliko godina. Lov na mrmota je istovremeno zanimljiv i naporan, tako da predstavlja pravi izazov za svakog istinskog lovca. Ova vrsta divljači najčešće se lovi ''piršom'' ili dočekom u blizini jama. Lov počinje rano ujutru i traje tokom čitavog dana, a nezamisliv je bez iskusnog stručnog pratioca, koji poseduje perfektnu moć zapažanja, koji dobro poznaje teren i navike ove vrste divljači. Za uspeh u lovu, pored izuzetne kondicije lovca i njegovog stručnog pratioca, neophodna je i adekvatna oprema, pre svega kvalitetni uređaji za osmatranje (dvogled i teleskop). Kada je u pitanju izbor oružja, važno je napomenuti da se mrmot isključivo lovi karabinom manjeg kalibra (alpski lovci najčešće koriste 222 Remington, 223 Remington, 22-250 Remington i 5,6x50 sa zrnom težine do 3,5 grama) i sa kvalitetnim optičkim nišanom.

Čestitke lovcu na odstrelu

Mrmot se uglavnom odstreljuje na razdaljini preko 100 metara, što nije jednostavno, s obzirom da izraste u dužinu do 60 cm, što približno odgovara veličini evropskog zeca. Takođe, lov dodatno otežava i izdvojena jedinka u svojstvu ''stražara'', koja se nalazi na dominantnom mestu, sa kojeg ima odličan pregled čitave okoline. U slučaju i najmanje opasnosti, prodornim piskom upozorava ostale članove zajednice, koji u strmoglavom begu ulaze u svoje duboke i sigurne jame. Nakon toga, lovac i stručni pratilac moraju da iskoriste priliku i da se približe na optimalnu razdaljinu sa koje je moguće uputiti precizan i siguran hitac. Poželjno je da se ispod puške postavi odgovarajući podmetač, radi boljeg balansa pri pucnju. Takođe, podrazumeva se da lovac i njegov stručni pratilac ostanu mirni i neprimetni, jer posle 20-tak minuta, divljač ponovo počinje da izlazi iz jame, što je idealna šansa za odstrel.

Lovcima se preporučuje da na mrmota ne pucaju odmah kad izađe iz jame, nego da sačekaju da se divljač malo udalji od ulaza, jer u slučaju lošeg pogotka i ranjavanja, divljač koristi poslednje atome snage i beži nazad u jamu gde ugiba. U tom slučaju, celokupna porodica mrmota će se iseliti iz te jame, pa je iz tog razloga neophodno da je lovac raskopa i izvadi divljač iz nje. To je inače, veoma težak posao, naročito ako se ima u vidu da jama može da bude duboka i do dva metra, tako da sastavni deo lovačke opreme čine lopate i ašovi.

Milan Ostojić